DANAS SLAVIMO ILINDAN, JEDAN OD NAJVEĆIH HRIŠĆANSKIH PRAZNIKA

Mladost je proveo u bogomisliju i molitvama u pustinji. Zbog tačnog predskazivanja događaja bio je proganjan, naročito od izraelskog cara Ahave i njegove opake žene Jezavelje.

Starozavetni prorok i novozavetni hrišćanski svetitelj veoma je poštovan u pravoslavlju. Slavi se 2. avgusta kao strog i nepokolebljiv propovednik etičkih vrednosti na kojima je zasnovana hrišćanska vera, a u narodu je poznat kao Ilija Gromovnik.

Prema narodnoj tradiciji, Sveti Ilija se vozi u vatrenim kolima koja vuku četiri konja, iz čijih nozdrva izbija plamen, a grmljavina je tutnjava njegovih kola kojima se vozi po nebu i oblacima. Kada na Svetog Iliju pucaju gromovi narod kaže da to svetac gađa đavole, pa se ne valja krstiti da se đavo ne bi sakrio pod krst u koji grom ne udara. Takođe, narod kaže, treba dobro gledati mesto gde grom udari jer je to znak da se tu krije nečastivi.
Zbog toga se i do danas u seoskim krajevima zadržao običaj da se na Svetog Iliju nikako ne radi u polju, da se ne bi navukao gnev svetitelja. Ipak, veruje se da posle njega leto polako prolazi, pa je iz davnina ostala i poznata izreka – Od Svetog Ilije, sunce sve milije.

Sveti Ilija se smatra zaštitnikom električara, kožuhara, vozača, terzija, grnčara, puškara, zlatara, taksista, vodeničara i autolimara. Na Svetog Iliju se nikako ne treba kupati u reci i tražiti osveženje u njenim dubinama jer po predanju voda na ovaj dan čudnim šumom „doziva“ svoje žrtve.

Veruje se i da med koji se vadi na Ilindan služi kao lek, pa majke njime mažu decu po obrazima da budu zdrava. U južnoj Srbiji veruju da će istruliti svi orasi i lešnici ako grmi i pada kiša na ovaj dan. Na svetog Iliju kažu da ne valja ulaziti ni u vinograde.

OBIČAJI

U mnogim delovima Srbije organizuju se sabori i poštuju se raznorazni običaji kako dogodine ne bi bilo oluje i grada.

U Jablaničkom kraju tvrde da svako selo treba da ima neku ženu koja zna kako da spreči olujne oblake da donesu grad. Žene izlaze iz kuće s vaskršnjim jajima i obraćaju se svojim umrlim ne bi li umolili Svetog Iliju da ne sruči grad, pominjući izmišljena velika čuda koja se dešavaju u selu, poput onih da se crkva preko noći pozlatila.

Ponekad muškarci izađu pred kuću i pucaju iz puške u oblake Svetog Ilije, a veruje se i da na današnji dan valja zaklati i petla iz prošlogodišnjeg jata. Nekada se verovalo ako se „petao starac ostavi da će da nadživi gazdu“, pa je gazda, prilikom klanja govorio – Bolje ti nego ja – ili – Ne koljem te ja nego Sveti Ilija.

Sveti Ilija Gromovnik se slavi kao krsna slava, ali se ne kuva žito, upravo jer se smatra da je i danas ovaj svetitelj živ.